domingo, 27 de febrero de 2011

DJORDJEVIC JE NESTAO



DJORDJEVIC JE NESTAO
            Jednoga dana bas kada je stizala jesen i dok sam uzivao da mi lisce susketa pod nogama i da posmatram kako zriju zute dunje, desila mi se jedna ruzna stvar - nestao je moj macor Djordjevic. lako sam znao da je isto tako neobicno i dosao kod mene, bar po njegovim recima, ipak sam zalio za njim kao za clanom svoje porodice. Tesio sam se da se mozda izgubio. Trazio sam ga po svim pricama u kojima su se pominjale zivotinje, ali nije bilo rezultata. Vodio sam konstruktivne razgovore sa predsednicima mnogih zemalja, sa istaknutim licnostima iz javnog zivota u nadi da ce mi pomoci. Tragao sam za njim danonocno. Ocajnicki sam pokusavao da ga dozovem svojim pesmama. Nije vredelo. Crtao sam njegov lik verujuci da ce se nekom cudnom alhemijom pojaviti na mom stolu, ili da ce ga Melkijades doneti jednoga jutra zajedno sa kamenom mudrosti. Cetrdesetcetvrtog jutra sam ga pronasao u novinama pod  naslovom: "PETROVIC PONOVO MJAUCE". Lezao je u mojoj prici izmenjenog naslova koju je potpisao neki prepredenjak iz komisije za konkurs kratke price. Odgovorili su mi da ne postoji nacin da dokazem da je Djordjevic moj.
 
(1993.)

No hay comentarios: